Македонски премијер Зоран Заев изјавио је како ће „Македонија бити под страшним притиском Русије када буде улазила у НАТО, али да и поред тога очекује да ће Русија и даље куповати македонски купус и паприке“.
Не знам шта о томе кажу у врховној команди НАТО-а у Монсу, а нисам сигуран и да је Москва уопште и приметила изјаву господина Заева о купусу и паприкама. Јер злобници, који не воле цењеног господина Заева, кажу како је он, пре уласка у политички живот Македоније, заправо, продавао у Струмици лубенице.
Да ли директно на пијаци, или преко посредника, није ни важно, тек — његове су лубенице, кажу злобници, биле најбоље. Тим истим противницима здраве демократије код наше некадашње јужне браће стога није јасно зашто господин Заев спомиње сада продају Русији купуса и паприке, када је боље верзиран у пословима са лубеницама.
Осим тога, македонске су лубенице дуго биле јефтиније од турских, а и Турци су оборили руски авион Су-24 у Сирији. Што је још једна од директних предности македонских лубеница у односу на турске, пошто македонске лубенице немају ту ваздухопловну компоненту као турске, али све чине да то и стекну — уласком Македоније у НАТО. Но, када Македонија уђе у НАТО, онда ће македонске и турске лубенице бити изједначене. И зашто би онда Руси куповали македонске лубенице када могу турске, које су и географски ближе, у том смислу и јефтиније, а успевају и на јачем сунцу, а истовремено су и једне и друге НАТО плодови. Турци опет имају Босфор и Дарданеле, а Македонци Албанце, који су и највернији амерички поданици у свету.
Коме ће онда Македонија, када уђе у НАТО, продавати своје лубенице, питање је за милион долара? Вероватно је то тренутно и најважније државно и стратешко питање у Скопљу. Јер, није реч само о лубеницама, купусу и паприци, треба убедити великог газду у Вашингтону како је Македонија највернији, нови, потенцијални члан НАТО-а, који ће управо због тог чланства изгубити на продаји купуса, паприке и лубеница Русији.
Једначина је то са више непознаница, као када купиш лубеницу, а не отвориш је онако ножем у троуглу. За пробу, да видиш је ли слатка или бљутава. У поплави западне русофобије, Москва је сада крива и за лубенице, купус и паприку у Македонији. Јер, ако падне продаја тих македонских производа на светском тржишту, биће за то аутоматски оптужени руски хакери. Скопље је у својој русофобији кренуло путем Црне Горе. Свој нови државни и национални идентитет Македонија сада, нажалост, тражи у русофобији.
Служио сам 1977. године војни рок од 12 месеци у Македонији, 41. пешадијска дивизија ЈНА. Упознао тај народ и заволео их. Куда ли га сада воде македонски политичари…