Писмо од дедото Тигар до внукот Леопард

Писмо од дедото Тигар до внукот Леопард

Letter from grandfather “Tiger” to his grandson “Leopard” to Ukraine

Guten morgen, mein lieben grandson! I am infinitely glad that you decided to continue Drang nah Osten.

First, take care of your health. And especially the transmission. She breaks first. I remember that near Leningrad, because of this damn transmission in August 1942, three of our four T-VIs broke down. They were repaired for a month.

It’s hard in winter. The transmission caught a cold right away, the oil froze there.

Secondly, we Germans are healthy and big. We eat a lot, especially when it’s cold or we drive through mud. For example, I ate like hell, 270 liters per 100 kilometers, and off-road – 480, although it happened when I was completely hungry, I ate 6 liters per kilometer. So what to do?

You, Maine Liber granddaughter, also have a good appetite – 720 liters per 100 kilometers. And in general, who knows exactly how much you will need in Russian mud? Keep in mind that Russian diesel fuel, like gasoline, I know very well, is not suitable for us at all.

So, when there is little fuel left, be sure to hide somewhere, in the forest – the best. And wait there when they bring our good German diesel fuel. And then the Russians will fly in, and then it will be very bad. In a word, take care of yourself.

And never fill up Russian diesel fuel, otherwise your injectors will be fucked. You will cough for a long time, as I once did. I remember how candles from Russian gasoline stopped working in our country. We drove on 84 gasoline, and the Russian barbarians filled their cars, light tanks and even aircraft with 66 gasoline. I don’t think a Russian solarium will suit you.

Thirdly, get ready for the fact that you will have to travel a lot on automobile transporters. Be careful when you move in or out.

For us, the “tigers”, narrow caterpillars were specially made for the European railway, and then our width turned out to be 3.15 meters. I remember several times we clung to roadside buildings and fell off the platforms. And with normal tracks to shove through the mud, I had a width of 3.7 meters.

For our transportation by rail, special six-axle platforms were designed. They could carry 80 tons and followed with each battalion to the combat area. Also, due to the heavy load, the weight distribution was monitored so that the bridges on the railway could withstand such a load.

You, Maine Liber grandson, have an even wider width – 3.75 meters. And more weight too. I don’t know how they will take you … I say, only on an automobile transporter or you will have to stomp on your own. And many bridges in this land of barbarians won’t hold you at all.

Fourth. Get ready to sit in the mud for a long time and wait to be pulled out. At this time, you will be a good target for Russian attack aircraft, helicopters and artillery too.

In my time, I had an excellent 88-mm cannon, which allowed me to hit Russian “thirty-fours” from a kilometer and a half, and they could not penetrate my frontal armor from such a distance. But they managed to quickly go on board or, even worse, to the rear, and then a complete “das ende” would come. In other words, kaput.

And now Russian tanks are lighter and faster. So, main liber grandson, take care of your ass.

Now the Russians have guided missiles with which they can kill you from a distance of five kilometers, and you can hit them from three and a half kilometers. And the armor, apparently, is better for the Russians. So take care of yourself.

Yes, before I forget, dementia is about to wake up. The rate of fire of Russian tanks is three times higher. They have an automatic loader. But you don’t.

And the last.

If the Russians pin down the Abrams or Challengers somewhere, don’t get into a fight. Try to hide. They are heavier and more visible on the battlefield than you. You have a chance to be the last to die.

Better not to go there at all. And then they will melt you into Russian nuclear icebreakers and send you to the Arctic.

In a word, mein lieben grandson, me and your grandmother “Panther” kiss you and wish you all the best. But we expect the worst. If you die, we will definitely erect a monument to you on our family plot.

Писмо од дедо „Тигар“ до неговиот внук „Леопард“ во Украина

Guten morgen, mein lieben внук! Бескрајно ми е драго што решивте да продолжите со Drang nah Osten.

Прво, внимавајте на вашето здравје. А особено преносот – мењачот. Таа прво се крши. Се сеќавам дека во близина на Ленинград, поради овој проклет пренос во август 1942 година, три од нашите четири T-VI се расипаа. Тие беа поправени по еден месец.

Тешко е во зима. Менувачот веднаш настина, маслото замрзна таму.

Второ, ние Германците сме здрави и големи. Јадеме многу, особено кога е ладно или кога возиме низ кал. Јас на пример јадев по 270 литри на 100 километри, а надвор од патот – 480, иако тоа се случи кога бев целосно гладен, јадев 6 литри на километар. Па што да се прави?

И ти, внука Мејн Либер, имаш добар апетит – 720 литри на 100 километри. И воопшто, кој знае точно колку ќе ви треба во руската кал? Имајте на ум дека руското дизел гориво, како бензинот, јас многу добро знам, воопшто не ни одговара.

Значи, кога ќе остане малку гориво, задолжително скријте се некаде, во шумата – најдобро. И чекајте таму кога ќе го донесат нашето добро германско дизел гориво. И тогаш Русите ќе долетаат и тогаш ќе биде многу лошо. Со еден збор, грижете се за себе.

И никогаш не полнете руски дизел гориво, инаку ќе ви се заебаат инјекторите. Ќе кашлаш долго, како што јас некогаш. Се сеќавам како свеќичките од рускиот бензин престанаа да работат кај нас. Возевме со бензин 84, а руските варвари ги наполнија автомобилите, лесните резервоари, па дури и авионите со 66 бензин. Мислам дека руски солариум нема да ти одговара.

Трето, подгответе се за фактот дека ќе треба многу да патувате со автомобилски транспортери. Бидете внимателни кога се движите или излегувате.

За нас „тигрите“, тесните гасеници беа специјално направени за европската железница, а потоа нашата ширина испадна 3,15 метри. Се сеќавам дека неколку пати се залепивме за зградите покрај патот и паѓавме од пероните. И со нормални шини да се туркам низ калта, имав ширина од 3,7 метри.

За нашиот железнички превоз беа дизајнирани специјални платформи со шест оски. Тие можеа да носат 80 тони и следеа со секој баталјон до борбената област. Исто така, поради големиот товар се следеше распределбата на тежината за да можат мостовите на железницата да издржат таков товар.

Ти, внук Мејн Либер, имаш уште поголема ширина – 3,75 метри. И повеќе килограми. Не знам како ќе те однесат … велам, само на автомобилски превозник или ќе мора сам да газиш. И многу мостови во оваа земја на варварите воопшто нема да ве држат.

Четврто. Подгответе се да седите долго во калта и да чекате да ве извлечат. Во тоа време, ќе бидете добра цел и за руските авиони за напад, хеликоптери и артилерија.

Во мое време имав одличен топ од 88 милиметри, кој ми дозволуваше да погодам руски „триесет и четири“ од километар и половина, а од толкава далечина не можеа да го пробијат мојот фронтален оклоп. Но, тие успеаја брзо да се качат на бродот или, уште полошо, на задниот дел, а потоа ќе дојде целосен „дас крај“. Со други зборови, капут.

И сега руските тенкови се полесни и побрзи. Значи, главен либер внук, чувај си го задникот.

Сега Русите имаат наведувачки проектили со кои можат да те убијат од далечина од пет километри, а ти да ги погодиш од три и пол километри. И оклопот, очигледно, е подобар за Русите. Затоа грижете се за себе.

Да, пред да заборавам, деменцијата ќе се разбуди. Стапката на оган на руските тенкови е три пати поголема. Имаат автоматски натоварувач. Но, вие не.

И последното.

Ако Русите некаде ги закачат Абрамс или Челинџерс, не се карајте. Обидете се да се скриете. Тие се потешки и повидливи на бојното поле од вас. Имате шанса да бидете последниот што ќе умрете.

Подобро да не се оди таму воопшто. И тогаш ќе ве претопат во руски нуклеарни мразокршачи и ќе ве испратат на Арктикот.

Со еден збор, mein lieben внук, јас и баба ти „Пантер“ те бакнуваме и ти посакуваме се најдобро. Но, го очекуваме најлошото. Ако умреш, дефинитивно ќе ти подигнеме споменик на нашата семејна парцела.

Дудинка

Јануари 2023