Жртвите од ЦРН МОСТ – Битола

Жртвите од ЦРН МОСТ - Битола

Сведоштво на Јасмина Никиќ:

 

Vujko mi, Aleksandar Lazarevski, taa 1942 godina nemase niedno mesto na kozata koe ne dobi boja na temnovioletovo.
Nitu edno.
Taa 1942 godina toj povekje nemase nokti na prstite od stapalata.
Baba mi nikogas ne zborna za toj den, “Ne mi gi kornete marazite” velese, samo ednas zborna,ednas.
Rece, ojdov biro da go zemam.Bugarskiot oficer kaza deka ne go besat so drugite Crn Most oti nema ni 16 godini … pobara zlato.Baba mi donese sè sto imase, staro zlato od svekrva i od Dzimovci i od ceizot,od Manovci, dve ugledni bitolski semejstva.Dolgo gledase Bugarinot vo prstenite … I rece,Dovedete go! Koga ja vide svojata prva rozba vo novata violetova boja na kozata i so rani namesto stapala na negovite 16 nebaknati godini … taa zaleleka i padna.A oficerot i kaza “Ti si VINOVNA sto e tolku tepan.Ne si go naucila da govori blgarski.Povtoruva kato ludak,bil Makedonec, ne baknuva caro Boris! Zaminjavajte da ne se premislam! A vo rakata mu svetea amanetite na moite stari …
So meseci taa 1942 godina Aleko plukase i mocase krv.
Vi vetuvam,
Dragi brakja i sestri Osvoboditeli
Deka kje ja velicam tazi hora

Na 16 godini da ne se znae deka si cist blgarski proishod, jasno kje si tepan!

Aleksandar Lazarevski nikogas ne se oporavi od poznatiot blgarski kjotek.No so svojata mladost i tvrdoglava genetika zaedno so svojot edna godina pomal brat Svetozar go susea Monospitovskoto blato i ja gradea prugata Brcko -Banovići.
Pozivea neceli 23 godini.
Od zal po svojot brat i idol, od glad i maki vo povoena Jugoslavija, Svetozar dobi srcevo zaboluvanje i pozivea luksuzno mnogu za bugarski merila…. duri 27 godini.
Izvinjavajte,fasisti!

Ova e istorijata koja kje se revidira.
No hard feelings.

Aleko imase 16 koga osloboditelite go zatvorija i macea.Majka mi imase 6 koga go vide svojot brat so partali namesto koza na stapalata.
Toa go sonuvase do krajot na zivotot.

Prostete,
Se nadevam eve povekje spored stav 6 od Utesenie Gresnim nema da mi dozvolite ova da go raskazuvam.

Zlatoto bese pobarano preku kodoš,poznatiot blgarski graždanin Ico Rizo od Bitola… koj na dusa gi imase pola ilegalci obeseni na Crn Most… a predavstvoto na vujko mi go izvrsi vozrasen covek koj go vnese vo Organizacijata i mu dade letoci da prenesuva.Toj ja prezivea vojnata… se ozeni, imase tri deca i potomstvo.

 


Прибелешка од сопственикот на сајтот:

 

Како ли се погледнуваат сега во огледало наследниците на комунистите, многумина од нив се претставуваа(т) дека биле и борци, кои ги одживеаја благодетите на победата во антифашистичката војна. Се фалеа цел живот дека ги поразиле бугарските фашисти. Ги одживеаја придобивките за кои главата и ја отсекоа на Дуња, од прозорец го џитнаа Железарчето, ги отепаа Кузман Јосифовски, Коле Неделковски, Мучето…

Како се осеќа Кајли заради фактот што Страхил Гигов му е татко (“Поради неговите активности, окупаторот два пати го осудува на смрт во отсуство.“)? Татко му за ова ли се бореше против бугарите?! За ова ли нареди да биде убиен Кочо Рацин?

Како се осеќаат Тошо Атанасовски и Трајко Стаматовски – сеуште живите “првоборци“?

Како се осеќаат семејствата на Урдаревски од Чучер, или семејството на најмладиот народен  херој на Југославија Фана Кочовска…

Како се чуствува во далечниот Бенелкус Милче, ќерката на Методи Митевски Брицо ( “Тој редовно присуствувал во тајните кружоци на ова дружина која била преодводена од Ванчо Прќе и активно се вклучува во организацијата на младите од Пијанец, со една главна цел, да ја ослободат Македонија.“)?! Како се чуствува кога се дружи со “амстердамската“ тројка која сега ја побугарчува Македонија?! Зошто молчи “Мица“ (Мила Милче Митевска) и други разно-разни Мици?! За “Грујо да си лежи“?! Заради тоа ли Мица дозволува нејзиниот пријател, сегашен министер за надворешни, да се посере на коските на нејзиниот татко?! Алал да тие е бивша другарке од гимназија ЈБТ. Свака част.

Молчат сите додека “нивната“ партија ги посипува со лајна жртвите на нивните родители и дедовци, и жртвите на соборците на нивните родители и дедовци!!!

Е море жални конформисти школувани со првоборечки пензии и удомени во елитната населба на Водно направена на место на огништата на набрканите селани од падините на таа планина.

Еве ви ги подоле народните херои од антифашистичката борба, борбата против клетите бугари, која ја добија. А која вие сега, за “да лежи Грујо“, ја помочавте.

Вие, наследниците на овие народни антифашистички херои сте вечниот срам на Македонија.

 

  1. Александар Урдаревски, роден 1920 година во с. ЧучерСкопје;
  2. Ангел Мојсовски, роден 1923 година во с. ОраовецВелес;
  3. Атанас Забазноски, роден 1925 година во Прилеп;
  4. Бајрам Шабани, роден 1920 година во с. ЛипковоКуманово.
  5. Благој Јанков – Мучето, роден 1910 година во Струмица;
  6. Благој Страчковски, роден 1920 година во Велес;
  7. Блажо Тодоровски, роден 1902 година во с. РесаваКавадарци;
  8. Борка Велевски, роден 1912 година во Прилеп;
  9. Борка Талески, роден 1921 година во Прилеп;
  10. Борко Темелковски, роден 1919 година во Прилеп;
  11. Боро Менков, роден 1919 година во Куманово;
  12. Боро Петрушевски, роден 1920 година во Куманово;
  13. Вангел Нечевски, роден 1922 година во Битола;
  14. Вангел Тодоровски, роден 1920 година во Битола;
  15. Ванчо Прке, роден 1921 година во с. СерменинГевгелија;
  16. Васко Карангелевски, роден 1921 година во с. БрусникБитола;
  17. Вера Ацева, родена во 1919 година во с. ОреовецПрилеп;
  18. Вера Јоциќ, родена 1923 година во с. СингелиќСкопје;
  19. Видое Смилевски, роден 1915 година во с. НикифоровоГостивар;
  20. Ѓоре Дамески, роден 1922 година во Прилеп;
  21. Гоце Стојчевски, роден 1919 година во Тетово;
  22. Димче Мирчев, роден 1914 година во Велес;
  23. Елпида Караманди, родена 1920 година во ЛеринЕгејска Македонија;
  24. Злате Билјановски, роден 1920 година во с. Пуста РекаКрушево;
  25. Злате Михајловски, роден 1926 година во с. БогдевоГостивар;
  26. Ибе Паликуќа, родена 1927 година во Дебар;
  27. Илија Јовановски, роден 1921 година во с. ТоплицаПрилеп;
  28. Јордан Николов, роден 1916 година во Скопје;
  29. Јордан Чопела, роден 1912 година во ВарошПрилеп;
  30. Јосиф Јосифовски, роден 1914 година во Гевгелија;
  31. Кире Гаврилоски, роден 1918 година во Прилеп;
  32. Кирил Михајловски, роден 1916 година во с. ВиницаКочани (денес град Виница);
  33. Киро Атанасовски, роден 1923 година во Кавадарци;
  34. Киро Нацев, роден 1918 година во Куманово;
  35. Крсте Црвенковски, роден 1921 година во Прилеп;
  36. Круме Волнаровски, роден 1909 година во Прилеп;
  37. Кузман Јосифовски – Питу, роден 1915 година во Прилеп;
  38. Лазар Колишевски, роден 1914 година во Свети Николе;
  39. Лазо Колевски, роден 1918 година во с. Мрзен ОраовецКавадарци;
  40. Лиман Каба, роден 1924 година во Дебар;
  41. Љупчо Арсов, роден 1910 година во Штип;
  42. Манчу Матак, роден 1920 година во Крушево;
  43. Мара Нацева, родена 1920 година во Куманово;
  44. Мирко Милевски, роден 1923 година во с. ПоповецКичево;
  45. Мирче Ацев, роден 1915 година во с. ОреовецПрилеп;
  46. Мите Богоевски, роден 1919 во с. БолноРесен;
  47. Михајло Апостолски, роден 1906 година во Штип;
  48. Михо Михајловски, роден 1915 година во Кичево;
  49. Наум Наумовски, роден. 1920 година во Крушево;
  50. Овадија Естреја, родена 1921 година во Битола;
  51. Панче Попоски, роден 1924 година во Гостивар;
  52. Перо Георгиевски, роден 1918 година, Куманово;
  53. Петар Божиновски, роден 1920 година во Битола;
  54. Раде Јовчевски, роден 1919 година во Скопје;
  55. Рампо Левков, роден 1909 година во Прилеп;
  56. Славчо Стоименски, роден 1921 година во Штип;
  57. Стеван Наумов – Стив, роден 1920 година во Битола;
  58. Страхил Гигов, роден 1909 година во Велес;
  59. Страшо Пинџур, роден 1915 година во с. ВаташаКавадарци.
  60. Тихомир Милошевски, роден 1915 година во с. БитушеДебар;
  61. Тодор Циповски, роден 1920 година во Тетово;
  62. Трајко Стојковски, роден 1923 година во Куманово;
  63. Фана Кочовска – Цветковиќ, родена 1927 година во с. ЛавциБитола;
  64. Христијан Тодоровски, роден 1921 година во Куманово;
  65. Цветан Димов, роден 1909 година во Скопје;
  66. Чеде Филиповски, роден 1923 година во с. НикифоровоГостивар;

Најмногу народни херои – 14 има од Прилеп и Прилепско, 8 од Куманово и Кумановско, 7 од Битола и Битолско, 5 од Скопје итн. Фана Кочовска-Цветковиќ, која почина во 2004 година, беше најмладиот народен херој на Југославија. Од народните херои се уште се живи: Мара Нацева, Ванѓел Нечевски и Атанас Забазановски.