Čudo ćelije i kraj teorije evolucije
Složena građa žive ćelije nije bila poznata u Darvinovo vreme, i pripisivati život slućajnostima i prirodnim uslovima je, u to vreme, za evolucioniste bilo dovoljno ubedljivo.
Tehnologija 20. veka je zavirila i zadubila se u najsitnije deliće života i otkrila da je ćelija najkomplikovaniji sistem sa kojim se ćovećanstvo ikada susrelo. Danas, mi znamo da ćelija sadrži energetske stanice koje proizvode energiju koju onda ćelija upotrebljava, fabrike koje proizvode enzime i hormone neophodne za život, bazu podataka gde su zapisane sve neophodne informacije o svim proizvodima koji treba da budu napravljene u ćeliji, zatim složene transportne sisteme i cevovode za prevoženje siro-vina i proizvoda sa jednog mesta na drugo, napredne laboratorije i rafine-rije za pretvaranje spoljnih sirovina u upotrebljive delove, i specijalizovane proteine ćelijske membrane za kontrolu ulaska materija u ćeliju i izlaska iz ćelije. Sve ovo saćinjava samo jedan mali deo ovog neverovatno složenog sistema.
Torp (nj. H. Thorpe), jedan evolucioni naućnik, priznaje da “najjednostavniji tip ćelije predstavlja ‘mehanizam’ nezamislivo složeniji od bilo koje mašine dosad zamišljene i konstruisane od strane ćoveka”.
Ona je toliko složena da ćak ni visoki nivo tehnologije koji je ćovećan-stvo postiglo ne može proizvesti jednu takvu ćeliju. Nikada nijedan pokušaj da se stvori veštaćka ćelija nije postigao uspeh. U stvari, svi pokušaji da se to ućini su napušteni.
Teorija evolucije tvrdi da je ovaj sistem, koji ćovećanstvo sa svom svojom inteligencijom, znanjem i tehnologijom na raspolaganju ne može proizvesti, nastao “slućajno”, pod uticajem prvobitnih uslova na Zemlji. Da damo drugi primer. Verovatnoća formiranja ćelije igrom slućaja je poput verovatnoće da se odštampa jedna knjiga prilikom eksplozije u štampariji.
Engleski matematićar i astronom Fred Hojl (Sir Fred Hoyle) napravio je slićno upoređenje u jednom od njegovih intervjua objavljenom 12.11.1981. godine u ćasopisu Nature. Iako i sam evolucionista, Hojl je rekao da je verovatnoća da više forme života nastanu na ovaj naćin (slućajno), uporediva sa verovatnoćom da jedan tornado brišući kroz deponiju starog gvožđa konstruiše avion “Boing 747” od materijala i starudija koje se tu nalaze. Ovo znaći da nije moguće da ćelija nastane slućajno i zato je ona definitivno morala biti “stvorena”.
Jedan od glavnih razloga zašto teorija evolucije ne može objasniti kako je nastala ćelija, jeste složenost ćelije koja se ne može uprostiti. Živa ćelija održava se uz pomoć harmonićne saradnje mnoštva njenih organela (“ćelijski organi”). Ukoliko samo jedna od ovih organela ne funkcioniše, ćelija ne može ostati u životu. Ćelija nema vremena da ćeka nesvesne mehanizme kao što su prirodna selekcija ili mutacija da joj dozvole da se razvija. Tako da je prva ćelija na Zemlji morala biti kompletna – potpuna ćelija, koja je posedovala sve, za život potrebne, organele i funkcije, a ovo defi-nitivno znaći da je ćelija morala biti stvorena.
За ГЛУПАНТРОПИТЕ како РИЗАОВ и сл.
